Ana Dolgareva je ruska pesnikinja i novinarka. Rođena je 1988. godine u Harkovu. Objavila je više zbirki pesama: Вернись живой (2022), Скавуль. Мурмуары кота Феникса (2022), Лес и девочка (2019), Уезжают навсегда (2016), Из осажденного десятилетия (2015), Хроники внутреннего сгорания (2012). Laureat je Grigorijevske nagrade, nagrade VII Međunarodnog pesničkog konkursa „45-й калибр” (2019) i Sveruske književne nagrade „Левитов” (2021). Pobednica Sveruskog festivala mlade poezije „Филатов Фест”(2022). Članica je Saveza pisaca Rusije. Njena dela prevedena su na nemački i srpski jezik.
***
Oficir u Izjumu reče mi ovako:
“Ne piši ‘herojstvo’, za to nije svako,
Bitke koje bijemo nisu viša liga,
Vrhunac je ako nas spomene pukovska knjiga. ”
Krvav ruski boršč mi smo kuvali,
I pričali smo, o svemu pričali.
Mi zemlja smo i prah, barut i granata –
Za komšinicu Tanju, radnju na uglu,
Bake na klupi, čistače i mačiće,
Naše i tuđe, poznate i neznance,
Ne pitaj, ostali govoriće.
A govoriti o sebi oni nisu znali.
Zato nisam više žena, postadoh oboa,
Pevah o njima, ljubih im čela pre boja.
Gospode, pamti Zakata, Skripača, Paganali
I one što zameniše krštena imena svoja
Pozivnim znakovima, kratkim kao rafali.
Dolazi jesen, vetrovi će se skriti
U napukla okna, i više nikad nećeš sama biti.
Sa ruskog prevela Nevena Aleksić
